POD VEŠALOM

U dolini iza Crnog Vrha, tik uz granicu šume gde ni ptice ne pevaju posle zalaska sunca, živeli su Rade i Jelena. Bili su muž i žena deset godina, dobri ljudi, bogobojazni, ali jedno ih je tištilo – nisu imali dece.

Jelena je išla kod lekara, kod popa, palila sveće svetom Vasiliju, ali sve uzalud. Rade je uvek govorio: „Biće kada Bog da“, ali oči su mu sve više bežale kad bi je pogledao. A noću, kad bi pomislio da spava, Jelena je čula kako šapuće drugo ime: „Milena.“

Milena – devojka iz susednog sela, nekad siromašna, sada odjednom živi bolje nego ikad. Ljudi su pričali da je išla kod jedne babe u Homolje, „one što zna više od sto sveštenika“. Kažu, učila je vlaške bajalice, vešala pelene ispod mrtvačkog drveta, i ušivala mušku kosu u crni konac.

Jedne večeri, Jelena je ušla u Radovu škrinju. Ispod veša, pronašla je maramu. Žensku. A u njoj – vezeni simbol, isti kakav je videla na starim zapisima o vlaškoj magiji. Bio je to znak „zatvaranja puta“.

Sutradan je otišla kod Milana Milnovića. Milan joj je dao uvojak konjske grive, so, i zeleni vosak. „Kad padne mesec najniže, kad čuješ prvi lavež psa – zapali ovo ispod kreveta muža. Ako ima veza sa drugom ženom, razvezaće se.“

Te noći, sve je uradila kako treba. Vosak je zapucketao, a u trenutku kada je počela da se moli, vrata kuće su se otvorila sama. Rade je pao sa kreveta, u nesvesti. Ujutro se probudio sav mokar od znoja, kao da mu je nešto iščupano iz tela.

Tri nedelje kasnije, Jelena je osetila kako joj telo gori iznutra. Test je bio pozitivan.

A Milena? Više je niko nije video. Samo jednom, čoban iz sela rekao je da je video crnu maramu zakačenu za granu starog drveta kod vešala – i u njoj konac, vezan u čvorove, što sam od sebe tinja.

KRISTAL TV