Od svadbi i slava do običaja vezanih za rođenje deteta, žetvu, sahrane i velike praznike – gotovo svako selo imalo je nešto svoje. Borjan, prorok iz Timočke krajine, kaže da je kroz život upoznao brojne običaje koji se razlikuju od sela do sela, i da se mnogi od njih danas mogu čuti još samo od najstarijih meštana.
„Kažu ljudi 100 sela, 100 običaja. I nije to bez veze. Odeš nekoliko sela dalje, a ljudi imaju drugi način, drugu priču, drugi običaj. I sve to ima svoje zašto“, priča Borjan.
Odrastao je u selu, među ljudima koji su živeli od zemlje i stoke i kojima su običaji bili deo svakodnevnog života. Mnogo toga se prenosilo usmenim putem – sa dede na sina, sa bake na unuku.
Danas, kaže, neke od tih priča polako nestaju.
OD ROĐENJA DO SVADBE – SVAKI KRAJ IMA SVOJA PRAVILA
Nekada se veliki značaj pridavao rođenju deteta. U različitim krajevima postojali su različiti običaji kojima se dočekivao novi član porodice.
Negde se posebno pazilo ko prvi ulazi u kuću nakon rođenja deteta, dok su se drugde čuvali predmeti i simboli za koje se verovalo da donose sreću i zdravlje.
Slična raznolikost postojala je i kod svadbi.
„Nije svuda isto. Negde se ide po devojku ujutru, negde kasnije. Negde se pucalo, negde se pevalo od kuće do kuće. Negde mlada prelazi prag na jedan način, negde na drugi“, priča Borjan.
Mnogi od tih običaja danas su promenjeni ili potpuno nestali, ali su starije generacije još uvek njihovi najbolji čuvari.
KAD SE SLOVI, ZNA SE RED
Slava je za mnoga domaćinstva bila jedan od najvažnijih dana u godini.
Pripremala se trpeza, dolazili su gosti, a domaćin je imao svoju obavezu da dočeka svakoga ko na vrata zakuca.
Ali i ovde postoje razlike.
Od načina pripremanja hrane do toga ko prvi dolazi u kuću i kako se određeni deo obreda obavlja, običaji se razlikuju po krajevima.
Borjan kaže da su se nekada upravo po tim detaljima prepoznavale porodice i sela.
„Danas sve ljudi rade slično. Ranije si po običaju znao iz kog je kraja čovek.“
OBIČAJI KOJI SU PRATILI ČOVEKA I KADA JE NAJTEŽE
Posebno mesto zauzimali su običaji povezani sa smrću i žalovanjem.
U različitim krajevima postojala su pravila o tome kako se porodica okuplja, kako se dočekuju ljudi koji dolaze da izjave saučešće i kako se obeležavaju dani nakon smrti.
Mnogi od tih običaja nisu imali samo simbolično značenje. Oni su pomagali porodici da kroz zajednicu lakše prođe kroz težak period.
„Ranije niko nije ostavljao čoveka samog kada mu umre neko. Ceo komšiluk se skupi. Jedan donese hranu, drugi pomogne oko kuće, treći ode da završi šta treba. To je bila zajednica“, kaže Borjan.
ŽETVA, KIŠA, STOKA I ŽIVOT NA SELU
Život na selu nekada je zavisio od prirode mnogo više nego danas. Zato su se razvijali brojni običaji vezani za setvu, žetvu, kišu i zaštitu stoke.
Neki su bili deo verske tradicije, neki narodnog verovanja, a mnogi su predstavljali spoj različitih uticaja koji su se vekovima prenosili kroz porodice.
Borjan posebno pamti priče starijih ljudi o tome kako se nekada gledalo nebo, pratio vetar i određivao trenutak kada treba početi određeni posao.
„Nisu ljudi imali prognozu na telefonu. Gledali su prirodu. Znali su po ptici, po oblaku, po vetru šta se sprema.“
ZAŠTO JE VAŽNO SAČUVATI OVE PRIČE?
Običaji se menjaju. Neki nestaju, drugi dobijaju novi oblik, a pojedini ostaju gotovo nepromenjeni.
Za Borjana, međutim, oni predstavljaju mnogo više od običnog sećanja.
„Kad nestane običaj, nestane jedan deo priče o selu. A kad nestane priča, mladi više ne znaju kako su živeli njihovi stari.“
Upravo zbog toga ideja „100 sela, 100 običaja“ može da bude mnogo više od televizijskog formata.
To može biti putovanje kroz sela Srbije i regiona, razgovor sa najstarijim meštanima i beleženje običaja koji se možda za nekoliko godina više neće imati od koga čuti.
Od svadbenih običaja do priča o slavi, žetvi, rođenju i porodičnim okupljanjima – svako selo ima svoju malu istoriju.
A kada se sve te priče spoje, dobija se mnogo veća priča o narodu, njegovom životu i tradiciji.
Jer možda zaista važi ona stara: 100 sela – 100 običaja, a iza svakog običaja stoji jedna priča koju vredi sačuvati.
Leave a Reply