SENKA NAD DETETOM

U srcu Timočke Krajine, među gustim šumama i divljim potocima, živeli su majka i dete. Dečak, jedva šest godina, bio je tih, nepomičan, kao da mu je duša zaspala. Nije govorio, nije se igrao, samo je gledao negde daleko, kao kroz maglu.

Jedne večeri, otišla je u susedni zaselak kod Borjana.

Šaptali su ljudi: “Prokletstvo! Neko je bacio zlobu na dete, iz zavisti.”

Žena kleknu pred Borjana i reče: “Pomozite mi, proroku. Sve sam pokušala.”

On klimnu glavom, uze šaku suve zemlje, pomiriše je, pa reče: “Ovo dete je zavezano. Nije bolest, već senka. Treba nam raskovnik.”

Raskovnik — čudesna biljka, za koju se veruje da otključava svaku bravu, raskida svaki čvor, i skida svako prokletstvo. Ali raste samo tamo gde ga niko ne traži — i samo ga vidi onaj koji ne traži za sebe.

Borjan je krenuo u šumu, noću, bez lampe. Samo sa štapom i tišinom. Tri dana lutao. Treće noći, pod starim hrastom, štap mu je zadrhtao. Na mestu gde se kora drveta rascepila, iz zemlje je virila mala biljka sa ljubičastim cvetom i sitnim, zakrivljenim listovima — raskovnik. Doneo ga je tiho, uvezao nit crvene vune oko dečije ruke i zapalio tamjan. Šaptao je reči koje niko nije razumeo, osim možda samog vetra.

Ujutru, dečak je prvi put progovorio: “Mama.”

Žena je zaplakala. Ljudi su stajali u tišini. A Borjan samo reče: “Nije moje delo. Zemlja zna kad je nešto nepravedno. Ja sam samo slušao.”

Od tada, prorok iz Timočke Krajine postao je legenda. A raskovnik kad nekome stvarno treba, sam ga i pronađe.